Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић рекао је данас да ће наша замља имати довољно гаса до краја грејне сезоне, по прихватљивим ценама за грађане и индустрију и да влада и „Србијагас“ већ почињу припреме за наредну грејну сезону.

„У суштини имам две добре вести, једна је да нас Бог гледа, па су темепературе високе. До сада је од почетка грејне сезоне дневна потрошња варирала између 10 и 13 милиона метара кубних. У овом моменту до 1. јануара можемо из правца Турског тока да имамо 11 милиона кубика, од чега највећи део врло повољно из оне нафтне формуле коју су договорили председници Вучић и Путин, један део је по значајно нижој цени него на ТТФ-у, а од 1. јануара ћемо моћи да имамо 13 милиона кубних метара дневно“, рекао је Бајатовић за Танјуг.

Додао је да у складишту Мађарској имамо тренутно ускладиштено нешто више од 300 милиона метара кубних, уз могућност да упумпавамо до шест милиона метара дневно.
„Кад то све саберете, Србија је сигурно енергетски безбедна, а при томе до краја грејне сезоне нећемо потрошити ни један једини метар кубни из Бантског Двора, где имамо 286 милиона метара кубних гаса“, рекао је Бајатовић. Објаснио је да ће очекивана дневна потрошња у јануару, ако баш буде хладно, бити око 14 милиона метара кубних, уз пикове у којима ће се трошити до 17 милиона кубика.

„Како се види из претходне математике, Србија ни једног тренутка неће бити угрожена по питању гаса, ни по количинама у укупном збиру, ни по вршној потрошњи и на крају сезоне остаће нам пун Банатски Двор“, нагласио је директор „Србијагаса“. Додао је да се од поменутих количина, три милиона кубних метара гаса дневно троши на производњу елетричне енергије у термоелектранама-топланама, што омогућава да се смањи увоз струје.

„Производња електричне енергије из гаса је на максимуму. Панонске термоелектране-топлане троше дневно око 1,6 милиона метара кубних, ТЕ-ТО Панчево, које такође ради у пуном капацитету, троши негде око 900.000 метара кубних и Зрењанин, који је такође активиран, троши негде око 500.000 кубика дневно, што значи да ми практично користимо око три милона кубних метара само за производњу елекетричне енергије. Тиме значајно помажемо нашим колегама из Електропирвреде Србије и зато је у последње време значајно смањен увоз електричне енегргије, јер се из тих постројења производи негде око 500 мегаватчасова електричне енергије“, истакао је Бајатовић.
Он је подсетио да ће од Нове године гас поскупети и најавио још поскупљења током 2023, али је нагласио да она неће бити велика. „Од 1. јануара поскупљење ће бити 11 одсто. Биће сигурно још неких поскупљења у току године, али не великх, то могу да гарантујем. То је последица аранжнама са ММФ-ом“, објаснио је Бајатовић.
Додао је како очекује да се цене гаса на европском тржишту наредне године смире на нивоу од 1.100 до 1.200 евра за 1.000 кубних метара, али да се очекује криза снабдевања.
„Морам да вам кажем да сви озбиљни аналитичари који раде за Европску комисију, за америчку администрацију, анлаитичари у Блумбергу и наши контакти у ‘Гаспрому’ кажу да је ове године проблем био производња електричне енергије, а да ће наредна године бити проблем гас. У том смислу смо ми већ предузели одговарајуће кораке да видимо са којим количинама гаса ћемо располагати“, рекао је директор „Србијагаса“.
Навео је да су већ обновљени капацитети које ћемо моћи да корситимо у Мађарској, као и транспортни капацитети, како би се Србија што боље припремила за следећу гасну годину.
Бајатовић је рекао како претпоставља да ће ЕПС до наредне зимске сезоне значајно подићи могућности производње електричне енергије, као и да ће хидролошка ситуација бити много боља.
Са свим мерама које предузимамо са Владом Србије и са кабинетом председника, ми већ сада радимо на припремама за следећу грејну сезону, навео је он.
„Количина новца коју припремамо у буџету заједно са ММФ-ом, са којим морамо да задржимо аранжман да бисмо имали одговарајући ниво страних инвестиција, негде је око 800 милиона евра, што гарантује да ћемо, уз помоћ Владе Србије и оних средстава које ‘Србијагас’ буде могао да нађе сам од банака као кредитна задужења, уз нешто већу наплату и уз миниманлно повећање цена, ми моћи да на крају године кажемо да смо на зеленој грани. У смислу да смо испоручили све количине гаса које су нам потребне за 2023. и почетак 2024. године, а да притом нисмо потрошили више новца него пошто је планирано буџетом Владе Србије и аранжманом који је договорен са ММФ-ом и Светском банком“, нагласио је Бајатовић.

Он је најавио да ће пројекта гасне интерконекције са Бугарском наредних дана прећи из надлежности Министарства рударства и енергетике у надлежност „Србијагаса“ и да ће радови бити убрзани, како би тај гасовод био у функцији до октобра наредне године. „Што нам омогућава да купујемо гас са ЛНГ терминала у Ревитоузу (Ревyтхоуса) у Грчкој или уколико буде завршен и у Александрополису. У овом моменту, ми такође имамо могућности да од неких америчких компанија, попут ‘Колмара’ или неких катарскихи компанија, купимо ЛНГ из Ревитоуза, да га транспортујемо преко конекције Грчка-Бугарска, чак овим Турским током преко краткорочних капацитета, из Бугарске у Србију, што представља додатну сигурност“, навео је Бајатовић.

Оценио је да сада није тешко купити брод течног гаса, јер су сви терминали за пријем тих танкера у Европи „загушени“, зато што је Европа попунила складишта која се, услед високих температура, споро празне.

Директор „Србијагаса“ напоменуо је да је ЕУ своју енергетску безбедност у гасу ове грејне сезоне осигурала науштрб сопствене индустрије.

„Ми у Србији треба да урадимо обрнуто. Ми сигурно нећемо остати без гаса за нашу индустрију, а сигурно неће фалити ни становништву, ни установама попут вртића болница, школа. Ова сезона је практично, што се тиче гас, решена. Већ у овм моменту предузимамо кораке да решимо проблем грејне сезоне 2023/2024. и у том смислу Србија ће бити сигурно добро снабдевена, цена гас ће бити одговарајућа да привреда настави да ради, да долазе нови инвеститори домаћи и страни, а да притом са најчешћом платом, да не кажем са најнижом, сваки наш грађанин може да плати енергенте“, нагласио је Бајатовић.

Он је изнео процене да је у Италији 30 одсто грађана не може да плати рачуне за струју и гас, у Великој Британији је то око 43 одсто, а у Немачкој око 20 процената грађана нема довољно новца за високе цене енергије.

„Политика коју води влада заједно са енертгетским компанијама јесте да са најчешћом или чак најнижом, платом сваки грађанин може себи да обезбеди довољно енергије да му буде топло, да може да скува ручак, да има светло и да гледа телевизију“, рекао је Бајатовић.